|
Snežni leopard
Snežni leopard (Uncia uncia ili Panthera uncia[2]) je velika mačka koja nastanjuje planinske krajeve centralne i južne Azije. Ranije su snežne leoparde svrstavali u rod Panthera sa još nekoliko velikih mačaka, ali su ih kasnije svrstali u sopstveni rod, Uncia. Zajedno sa oblačastim leopardom predstavlja sredinu između takozvanih velikih mačaka i manjih vrsta, s obzirom na to da snežni leopardi ne riču, iako imaju hrskavičavu podjezičnu kost koja se smatra da omogućava velikim mačkama da riču.[3]
Snežni leopardi imaju mekano i debelo sivo krzno sa kružnim tačkama i crnim mrljama po kojem su poznati. U zimu ono postane belo. Rep je debeo, a šape prekrivene gustom dlakom kao izolacija protiv hladoće i snega. Životni vek snežnih leoparda iznosi od 15 do 18, dok u zatočeništvu i do 20 godina.
Izgled
Ovu mačku odlikuje proporcionalno duži rep od ostalih mačaka koji je pomaže da održi ravnotežu prilikom skokova na neravnom terenu. Repom takoće prekriva nos i usta pri veoma hladnim uslovima. Noge su kratke i jake, sa širokim šapama i kandžama. Snežni leopard može da skoči 14-15 metara u daljinu.[4] Glava je krupna sa jakim zadnjim kostima lobanje koje drže snažne vilične mišiće. Velikim očnjacima zadaje smrtonosan ujed.
Dužina tela iznosi 100-130 centimetara, plus rep koji je oko 90 centimetara dug. Težina zavisi od pola i uhranjenosti. Mužjaci su teški od 30 do 80 kilograma, dok su ženke sitnije i teže od 30 do 60 kilograma.
Razmnožavanje i lov
Snežni leopardi su samotnjaci. Mužjak i ženka se sreću samo u toku parenja, između januara i marta. Ženka je plodna od 15 do 39 dana, a spremna je za parenje od drugog do dvanaestog dana tog ciklusa. Trudnoća traje od 98 do 103 dana, nakon čega donese na svet od jednog do pet mladunaca po okotu, obično dva do tri, između aprila i juna. Ženka bira tamno i usamljeno mesto za porod, obično nekakvu pećinu čije je tlo obloženo njenom dlakom.
Mladi dolaze na svet crni i slepi, teški oko 450 grama. Otvaraju oči nakon sedam do devet dana. Prvi put posle više od dva meseca probaju čvrstu hranu. Uz majku ostaju od 18 do 22 meseca.
Boja krzna pomaže leopardu da se stopi sa okolinom prilikom lova. Uglavnom će pojesti sve što mogu da pronađu, uključujući i glodare poput mrmota ili planinske kokoši. Omiljen plen su veliki biljojedi, poput markora, himalajskog tara i kozoroga koji su čak tri puta teži od samih mačaka. Vreba plen sa visine ako je u mogućnosti, a u stanju je da skoči do 14 metara.
Stanište i rasprostranjenost
Životno stanište obuhvataju stepe, prostrani klanci i vrleti visokih planina. U leto, snežni leopard obitava na nadmorskoj visini od 6000 metara, dok zimi silazi do šuma na oko 2000 metara nadmorske visine. Prostor na kojem žive ove mačke od oko 1,230 000 km² obuhvata planinske krajeve 12 azijskih država: Avganistan, Butan, Tibet u Kini, Indija, Kazahstan, Kirgistan, Mongolija, Nepal, Pakistan, Rusija, Tadžikistan i Uzbekistan.
Ukupna populacija snežnih leoparda u divljini je između 3,500 i 7,000. Još 600-700 primeraka živi u zoološkim vrtovima širom sveta.[5]
Snežni leopardi žive na prostoru koji može znatno da varira u veličini. Na primer: u Nepalu, gde lovine ima u izobilju, teritorija zauzima mali prostor (30-65 km²), dok u Mongoliji, gde je plen oskudan, snežnom leopardu je potrebno preko 1,000 kvadratnih kilometara kako bi preživeo.[5]
Status
Na pijaci u Kabulu, u Avganistanu, za krzno snežnog leoparda dobija se više od hiljadu dolara, naravno na crnom tržištu. U ovoj siromašnoj zemlji, to rešava probleme mnogih porodica. S druge strane, u Nepalu, Kini i Butanu na velikoj ceni su leopardove kosti, zubi i unutrašnji organi koji se koriste u narodnoj medicini.
Snežni leopardi su ugrožene mačke čije je krzno izuzetno skupo na crnom tržištu.[1] Tokom 1960-tih godina, ukupna populacija snežnih leoparda je pala na 1,000 jedinki. Srećom, vrsta se od tada malo oporavila. U zatočeništvu se snežni leopardi uspešno razmnožavaju.
|
