Sve sto dosad niste znali

Medal of Honor: Airborne opis
 

Kada je DreamWorks Interacitve (današnji EA Los Angeles) predstavio svoj WWII FPS Medal of Honor prvenac, u startu je pridobio naklonost kriticara. Zahvaljujuci jedinstvenom (tada još uvek svežem) verodostojnom i istorijski prožetom igrackom konceptu, koji je pored striktno linearnog karaktera i hiperdozne akcije imao i premise stealth gameplaya, standardi buduceg WWII FPS žanra cvrsto su postavljeni i izobilje multiplatformskih „German killing“ igara pocinje svoju dugogodišnju dominaciju, kao jedini referentni izbor istorijskog akcionog žanra. Izlazak MOH Allied Assault naslova (ekskluzivno na PC platformi) ispracen je ogromnim komercijalnim i duhovnim uspehom, ali i raspadom razvojnog tima koji je stvorio doticni serijal. Raspušteni tim osniva Infinity Ward, koji stvara današnjeg nedokucivog lidera – Call of Duty, ostavljajuci time MOH serijal gradijalno potcinjenim. Ipak, nakon trogodišnje pauze, Windows platforma dobija „sveže livenu medalju“, koja u startu stvari posmatra iz „više“ perspektive, pretendujuci time da bude najsjajnija do sada.
"Show me a man who will jump out of an airplane, and I'll show you a man who'll fight."

Igrac preuzima ulogu Bojd Treversa (Boyd Travers), vojnika prve klase i padobranca 82. Vazduhoplovne divizije US armije, tokom Drugog svetskog rata, koji preživljava nekolicine prelomnih misija, prilikom invazije na Italiju, severnu Francusku, Holandiju i Nemacku. Iako je vojnik bez cina Travis ce imati presudnu ulogu tokom izvršenja primarni objektiva, koji su za vreme vojne operacije postavljeni od strane generalštaba. Naime, pored prilicno cutljivog karaktera (jedine indikacije života odaje povremenim jaukanjem tokom padova i upijanja „kuršuma“ raznih kalibara), pod vašim vodstvom eliminisace dovoljan broj nemackih vojnika da naseli prosecan grad u Srbiji i demolirace pozamašan broj protivvazdušnih topova, oružarnica, cisterni za gorivo, radio releja i ostalih vojnih objekata pod vlasništvom clanica Osovine. U startu je jasna inicijativa EA tima da tenziju stavlja u prvi plan, ostavljajuci igracu „prazan“ lik radi što snažnijeg osecaja prisustva na bojnom polju. Kamera nikada nece napustiti vaš alter-ego, osim u pojedinim medusekvencama, koje (iako nisu pod vašom kontrolom) ne deluju stilski odvojene od trenutne situacije, vec pocinju i završavaju u ocima igraca.

Normandija se podrazumeva...

Airborne otvara omanja trening misija, koja se odvija 1943. u Tunisu, tokom operacije Torch. Tada igrac dobija osnovni osecaj skoka s padobranom, dok eksplozija adrenalina i pešadijskih okršaja pocinje iskakanjem u zidom opasano italijansko selo, kao deo operacije Husky, invazije saveznika na Siciliju. Na to se nadovezuje operacija Avalanche, središta Italije, gde iskacete blizu grckih ruševina Pestuma (Paestum), koje su clanice Osovine koristile kao pocetnu poziciju protivnapada na jurišne Saveznicke snage sa plaža Salerna. Zatim, 82. Padobranska slece u Francusku, tokom jutarnjih sati 6. juna 1944. kao deo operacije Overlord, koja se odvija noc pre iskrcavanja na Normandiju (igrac može da vidi Utah plažu tokom iskakanja iz aviona). Kada ispolirate svoj francuski naglasak, selite se u Holandiju, razrušeni grad Nijmegen, deo operacija Market Garden (propali plan generala Montgomerija da osigura primarne smernice kroz Holandiju krecuci se prema Nemackoj), u kojoj morate osigurati most preko reke Waal, zbog prelaska saveznickih trupa. Poslednje dve misije pripadaju operaciji Varsity, koja je deo iskakanja 30 000 saveznickih vojnika na teritoriju Nemacke, kao najvece padobranske invazije u istoriji.

Nivoi su odlicno modelovani, verodostojni periodu koji oslikavaju, prepuni detalja, destruktivnih ili ne, te u svakom trenutku možete naci zaklon, što prvim susretom s užarenim cevima neprijatelja predstavlja krucijalnu stvar za preživljavanje (barem na izazovnijim nivoima težine). Isti imaju klaustrofobican dizajn, što pridodaje intenzitetu akcije, terajuci vas da pretrcavate kratke razdaljine i gledate preko zaklona. Ratišta obiluju simbolima neživog, od betonskih ruševina do izgorelih ostataka tenkova, što stvara veoma upadljivu ratom razorenu atmosferu, osiguravajuci vecinom slucaja zbijene prostore za borbu radije nego „brisan prostor“, gde ste laka meta za snajpere. Sve misije odaju jedinstven strukturalni pecat, koji se ogleda u dobroj i raznovrsnoj implementaciji vojnih objektiva koje morate izvršiti. Zadaci su uglavnom destruktivnog karaktera, gde je potrebo uništiti nacisticku infrastrukturu, ali i osloboditi regione pod opsadom Osovine. Trud razvojnog tima je jasno vidljiv, a po mišljenju moje malenkosti, poslednja misija (monstruozni toranj Der Flaktürm) je kruna sveobuhvatnog kvaliteta dizajna.

Skoci i (ne)razmišljaj...


Prvi element, koji definiše i odvaja Airborne od igara referentnog žanra, jeste padobranski skok. Svaka od šest vizuelno i objektivno zasebnih misija pocinje iskakanjem iz C-47, zajedno s skupinom vaših saboraca. Kontrola skoka je bazicnog karaktera, korišcenjem direkcionih tipki za usmeravanje padobrana i doskoka. Lošim doskokom (botched landing) Travisu je potrebno više vremena da se reši padobrana, pridigne i pripremi oružje, što prilikom promašaja „sigurne zone“ (safe zone – mesto koje je oznaceno zelenima dimom kao teritorija bez neprijatelja) i skokom u neprijateljske redove može izazvati preranu smrt. Tu upravo leži najzanimljiviji deo skoka, da prilikom istog pod svojim nogama posmatrate aktivno ratište na prostranim mapama i izaberete pored „sigurne zone“ (koja vam takode pruža zalihe energije i municije) strateški najpogodnije mesto za sletanje (krov zgrade, balkon, bunker, leda vojnika ili bilo koji fizicki dostupan deo okoline) koje ce vam doneti borbenu prednost nad neprijateljem. Skok funkcioniše jako dobro kao bitan gameplay faktor, dajuci datim objektivima dozu nelinearnosti i solidnu replay vrednost misija. Ipak, zbog visine leta, brzine pada, pa i širine mape, niste u mogucnosti skokom pokriti svaki deo borbene teritorije, no, to se u globalu i ne oseti.

Kada ste na zemlji Airborne se ponaša kao i vecina modernih FPS naslova, ali pojedine elemente vredi ponovo spomenuti. Igra koristi sistem regeneracije zdravlja slican onom iz naslova Pariah, gde je zdravlje podeljeno na cetiri kvadrata. Ako je citav kvadrat izgubljen za njegovu obnovu potreban je paket s zdravljem (health pack). U slucaju da nije, postepeno se obnavlja, ako igrac ubrzo pronade zaklon. Upravo to, da li cete preživeti misiju ili ne, zavisi od nacina kojim igrate. Krenete li medu nacisticke trupe gologuz i otkopcane košulje, blizu ste da popijete rafalne šamare od metaka, jer zaklon mora biti vaš najbolji prijatelj. Stalno menjanje pozicije pretrcavanjem, korišcenje iron sight pogleda (preko nišana oružja) izvirivanjem preko zaklona, jedini su put do licne i igracke satisfakcije. Ako ipak izgubite život, krecete novim skokom, ali izvršeni zadatci više nece biti dostupni.

Igra nudi širok spektar oružja, od saveznickih (M1911 pištolj, M1 Garand puška, Tompson automatska puška, Springfield M1903A4 snajper, M12 sacmara, Mk2 rucna granata itd.) do nemackih modela (Gewehr 43 snajper, MP40 automatska puška, Karabiner 98k puška, Panzerschreck, Steilhandgranate granata itd.) Svako od oružja nudi tri upgrade nivoa, koji su dostupni rastucim brojem skinutih glava Osovine, kada zavisno od modela dobijate specificne dodatke, poput proširenog šaržera, optike, prednjih držaca cevi, bajoneta i tromblona. Ideja poboljšanja je bazirana na cinjenici da nije svako oružje Drugog svetskog rata bilo isto, jer su vojnici imali dostupne (ne)standardne delove za modifikaciju, vecinom od nemackih modela pušaka. Igrac takode dobija priznanja za posebne uspehe na ratištu, primera Marksman (veliki broj smrtonosnih pogodaka) ili Sniper (visoka sposobnost rukovanja snajperom), kao i odlicja rangirana brojem zvezdica i izabranim nivoom težine, koja ce vam otkljucati bonus materijal vezan za razvoj igre. Vecina oružja ima i sekundarnu namenu (udarac kundakom, uklanjanje ili dodavanje nadogradenih delova), a mnogi poklonici serijala pozdravice opciju šutiranja rucnih granata, kojima vas neprijatelj cesto obasipa.

Igra kroz žicu


Multiplayer nudi izbor strane Saveznika ili Osovine, na šest mapa, od kojih su tri modifikacija single player Airborne nivoa, a ostale tri adaptacija MOH Allied Aasault mapa. Postoje tri moda igranja – Airborne teammatch (kada se strana Osovine brani od saveznickih vojnika koji dolaze s neba), Regular teammatch (gde se Saveznici pojavljuju na zemlji, umesto da skacu iz aviona) i mod s objektivima, gde igraci moraju pridobiti tri neutralne zastave, slican onom iz Battlefield 2 naslova. Maksimalan broj igraca na mapi je dvanaest i potrebna je registracija (EA nalog), zajedno s validnim serijskim kljucem, da bi pristupili online opcijama. Iako ne donosi ništa novo, multyplayer obezbeduje dodatne sate zabave, a EA najavljuje da ce kroz naredne zakrpe raditi na njegovom proširenju.

Slike i ton koje život znace

Igra koristi modifikovanu verziju Unreal 3 endžina. HDR rendering, per-pixel osvetljenje, Depth of Field i dinamicke senke se podrazumevaju, a odmah su primetne i teksture visoke rezolucije. Ista ne obara granice real-time grafike, ali stoji u samom vrhu konkurentnih naslova i najavljuje eru igara koja je ispred nas, kada su graficke mogucnosti u pitanju. Ono što uliva poverenje jeste izrada sve kvalitetnijih „motora“, koji se odlicno skaliraju i na slabijim konfiguracijama, a Airborne sigurno poseduje jedan takav. Pored grafickih detalja zvucna podloga kotira veoma visoko, vracajuci dobropoznate MOH muzicke teme u remasterizovanom i izmenjenom ruhu, koje (ukrštene s kristalno jasnim zvižducima i gromovima ratne mašinerije) stvaraju momente u kojima lako gubite osecaj stvarnosti i budite se nocu s granatnim indikatorom ispred ociju. Od EA tima nije se ništa manje ni ocekivalo, barem kada je tehnicka strana u pitanju.

Vec na kraju...


Airborne je prekratka igra i to je njena najveca mana. Prvo otvaranje menija s misijama uzrokovace dozu skepticizma, koja se na kraju na žalost i obistinjuje. Trud razvojnog tima da vrate serijal u život jasno je vidljiv, gotovo na svim poljima. Ali, šest misija koje su u ponudi prosecan igrac može slistiti za dva dana igranja (iskusniji i za jednu noc). Preporuka stoji na izboru Extreme nivoa težine, da bi igra što duže trajala, jer ako se ne „navucete“ na multyplayer ista ce imati kratak vek trajanja. Ipak, Airborne s pravom stoji medu najboljim naslovima serijala, te iako nema revolucionaran karakter (poput mladeg Allied Aasault brata u svoje vreme), donosi svežiji talas franšizi koji oberucke treba pozdraviti. Stoga, nažalost, Airborne ostaje prelazna tacka do novembra, kada ce svojom „modernom“ cizmom zakoraciti Call of Duty 4: Modern Warfare i po ko zna koji put zasesti na sveže liveni presto doticnog žanra.